Kada neka zvezda eksplodira kao supernova, to je uvek gotovo epski događaj u čitavom kosmosu: jedna jedina zvezda tada svojim sjajem nadjača sve ostale zvezde iz svoje galaksije. Ova eksplozija traje nekoliko nedelja, što u astronomskim razmerama znači – trenutno. Sam događaj je od nemerljivog značaja u astrofizici, ali je gotovo jednako važno i potonje ispitivanje onoga što preostane od već bivše zvezde. Zbog toga ovakvi događaji se pomno prate, kako „zemaljskim“, tako i vanatmosferskim teleskopima.

Zaista, ova fotografija načinjena je dvama Nasinim gigantima, „Spicerom“ (Spitzer Space Telescope) u infracrvenom delu spektra i „Čandrom“ (Chandra X-Ray Observatory) u domenu iks-zraka. Budući da su ovo nevidljivi delovi spektra, morali su se „veštački“, pomoću računara, obojiti i transformisati u fotografiju pred nama.

Ovaj ostatak supernove fizički je lociran u Velikom Magelanovom oblaku, patuljastom pratiocu našeg Mlečnog puta, a od nas je udaljen oko 160 hiljada svetlosnih godina.

Zanimljivo je da su naučnici uspeli detektovati organske policiklične aromatične ugljovodonike, a ranijim istraživanjima detektovane su velike količine kiseonika. Pretpostavlja se da je najveći deo kiseonika koji udišemo nastao jednom sličnom kolosalnom eksplozijom.

Ako imate tu sreću da otputujete do neba južne hemisfere, pogledajte sazvežđe Zlatna riba, (J2000) RA 5h 25m 2s, Dec -69º 38’ 59“: tamo ćete sresti jednu bivšu supernovu.