Decenijama su astronomi uključeni u SETI (potragu za vanzemaljskom inteligencijom) fokusirali svoje instrumente na specifičan, relativno miran deo radio spektra. Ovaj opseg, poznat kao "vodena rupa" (water hole), obuhvata frekvencije između 1,42 i 1,66 GHz.
Opširnije: Da li tražimo vanzemaljce na pogrešnim frekvencijama?
Write comment (1 Comment) 
Da li smo tražili na pogrešan način?
Opširnije: U potrazi za vanzemaljskim civilizacijama
Write comment (0 Comments) 
Kada razmišljamo o potrazi za vanzemaljskim životom, naša prva asocijacija često su holivudski blokbasteri. U tim scenarijima, prvi kontakt obično prati dolazak tajanstvenih vojnih konvoja, crnih SUV vozila i hitnih telefonskih poziva Beloj kući. Međutim, realnost naučnog rada na polju SETI-ja (Search for Extraterrestrial Intelligence) miljama je daleko od dramatičnih filmskih tropa.
Opširnije: Koji su tragovi vanzemaljskih civilizacija
Write comment (0 Comments) 
Kada postavimo pitanje koliko planeta sličnih Zemlji postoji u kosmosu, iskren naučni odgovor glasi: zavisi koga pitate. Procene ozbiljnih istraživača variraju u neverovatnom rasponu od preko dvadeset redova veličine. Na jednom kraju spektra nalazi se brojka jedan — mi sami — dok se na drugom kraju pominje cifra koja se približava sto kvintiliona.
Opširnije: Da li je Zemlja retka ili česta?
Write comment (0 Comments) 
Poučen lekcijom sa profesorom Milanom, odlučio sam da promenim taktiku. Sledeći put kada sam razgovarao sa AI-jem, više nisam tražio aplauz ni potvrdno klimanje glavom. Umesto toga, postavio sam stroga, eliminaciona pitanja o modernoj i vrlo spekulativnoj QIFT (Kvantnoj informacionoj teoriji polja) i njenim različitim varijacijama (poput ICQFT ili pristupa preko Fisher-ove informacione geometrije).
Opširnije: Druga runda: Quark Mark postavlja zamku
Write comment (2 Comments) 
Dosadašnja istraživanja dubokog svemira otkrila su preko 6.000 egzoplaneta koje kruže oko dalekih sunaca. Među ovim svetovima, oko 40 je identifikovano kao stenovito, približne mase i veličine Zemlje, i smešteno u nastanjivu zonu – onaj „zlatni pojas“ gde temperature omogućavaju postojanje tečne vode na površini.
Opširnije: Koliko mala može biti planeta za život?
Write comment (0 Comments) 
Sve je počelo iz čiste radoznalosti i želje za učenjem. Naslušavši se priča o tome kako veštačka inteligencija (AI) poseduje bazu celokupnog ljudskog znanja, odlučio sam da sa jednim od najnaprednijih modela, DeepSeek-om, prodiskutujem o nekim fundamentalnim pojmovima fizike: skalarima, vektorima i tenzorima. Mene sve ovo ludo zabavlja dok učim, pa sam u jednom trenutku, ponesen igrom reči i intuicijom, postavio AI-ju sledeće pitanje, a evo i celog razgovora koji je iz toga proizašao:
Opširnije: AI kao sagovornik u učenju fizike – jedno lično iskustvo
Write comment (3 Comments) 
Mesec je nemilosrdna mašina za ubijanje koja ne prašta greške. Ovde naučna fantastika ustupa mesto surovoj logistici, gde vazduh, voda i sama gravitacija rade protiv vas.
Write comment (1 Comment)
Naše razumevanje mesta koje zauzimamo u univerzumu prolazi kroz tihu, ali duboku revoluciju. Nedavni panel na Univerzitetu St Andrews okupio je nesvakidašnju konstelaciju stručnjaka — od astrofizičara i pravnika do teologa i antropologa — sa jednim ciljem: da preispitaju život kao kosmički fenomen. Osnovna tenzija kojom je panel otvoren pogađa u samu srž naučnog pogleda na svet: dok su zakoni fizike i hemije dokazano univerzalni, biologija je, bar za sada, ostala "vezana za Zemlju". Mi smo prva generacija koja ima tehnološki kapacitet da testira hipotezu o pluralnosti svetova, ali pitanje koje lebdi u vazduhu nije samo tehničko. Da li smo, kao civilizacija čije su institucije i uverenja oblikovani u izolaciji, uopšte spremni za trenutak kada biologija prestane da bude lokalni izuzetak i postane univerzalno pravilo?
Opširnije: Šta nam potraga za vanzemaljcima govori o nama samima?
Write comment (1 Comment) 
Da li smo sami u kosmosu? Ovo pitanje, koje je nekada pripadalo isključivo domenu filozofije i naučne fantastike, pre samo nekoliko godina činilo se spremnim za naučni odgovor. Kada je James Webb svemirski teleskop (JWST) zauzeo svoju poziciju u tački L2, očekivanja su bila astronomska: nadali smo se da ćemo u atmosferama udaljenih svetova brzo detektovati kiseonik, metan ili druge hemijske dokaze života. Međutim, prvi podaci doneli su svojevrsni „hladan tuš“. Umesto bujnih svetova sa okeanima, JWST nam je predstavio planete poput LHS 3844 b – negostoljubivu, ogoljenu stenu koja deluje kao veća verzija Merkura. Iako ovaj muk iz dubine svemira može delovati kao razočaranje, on je zapravo pokrenuo fundamentalnu promenu strategije koja nas vodi korak bliže istini.
Opširnije: Vanzemaljci? Zašto James Webb još uvek ćuti?
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
