Šest planetarnih maglina

Verovatno vam je poznata šala u formi pitalice: „Koja reka teče ispod savskog mosta?“ Odgovor je odmah jasan. Naravno, ova pošalica samo treba da ukaže na to da predmetima dodeljujemo neke logične nazive, koji asociraju na same objekte. Ipak, to nije uvek slučaj – možete da pretpostavite da planetarne magline imaju nečeg zajedničkog sa planetama, ali u stvarnosti nije tako.

Planetarne magline nemaju mnogo veze sa planetama; zapravo, reč je o ostacima zvezda mase približno jednake masi Sunca, naše matične zvezde. Kada jedna takva zvezda procesom fuzije istroši svoje nuklearno gorivo, najpre se pretvara u pravog „naduvenka“, crvenog džina, zvezdu više stotina puta većeg prečnika, da bi u završnoj fazi postala beli patuljak. Tokom faze crvenog džina zvezda odbaci znatan deo svoje materije, koja počinje da se širi, i formira ove prelepe objekte.

Planetarne magline traju veoma kratko, svega nekoliko desetina hiljada godina, nakon čega se materijal od kog su sastavljene raspline u slobodnom svemiru. Naše Sunce takođe će formirati jednu planetarnu maglinu, ali tek za oko pet milijardi godina.

Inače, naziv „planetarna maglina“ potiče iz devetnaestog veka, kada su astronomi zbog slabijeg kvaliteta svojih teleskopa i fotografske opreme pogrešno mislili da je reč o planetama, ali danas ipak znamo da su bili u zabludi.

Fotografije pred vama napravljene su visoko sofisticiranom opremom, vanatmosferskim teleskopima, u raznim delovima elektromagnetnog spektra, sa veoma dugim ekspozicijama. Kada ih posmatrate amaterskom opremom, izgledaju kao flekice ili kružići. I jedno i drugo je za divljenje i – uživanje…!

Stavite kursror na sliku

https://chandra.harvard.edu/photo/2022/casa_streams/