A38: broj koji ne postoji!

Iz neobjavljenog broja Astronomije objavljujemo:

Tranzit Titana preko magline Krab

Džinovski Saturn mnogi smatraju najlepšom planetom Sunčevog sistema, ali i čitavog poznatog kosmosa. Ovaj gasoviti dragulj u našem susedstvu, među ljubiteljima astronomije omiljen zbog svojih prstenova, ima veliki broj satelita. Najveći od njih, Titan, takođe je posebna pojava u našem sistemu: to je jedini satelit koji ima izrazito gust i debeo gasoviti omotač.

Nasin teleskop „Čandra" (Chandra X-Ray Observatory) fotografisao je u oblasti rendgenskih zraka relativno retku pojavu: tranzit Titana preko magline Krab. Dok ovaj satelit u konjukciju sa maglinom dolazi svakih trideset godina, mnogo ređe je „pomračuje": poslednji put bilo je to 5. januara 2003. godine, a sledeći put desiće se tek 2267. godine. Dakle, „Čandra" nam je priredio jedinstveni pogled na maglinu, ostatak supernove iz 1054. godine.

Titanova senka, prikazana na fotografiji levo, prečnika je jedne ugaone sekunde. Ovom uglu odgovara metalni novčić posmatran sa rastojanja od četiri kilometara; dakle, „Čandra" ima znatnu razdvojnu moć. Prečnik senke nešto je veći od prečnika samog Titana.

Gornji slojevi atmosfere 2003. godine bili su deblji 10-15% od vrednosti koje je 1980. godine zabeležio Vojadžer I. Saturn je tada bio 5% bliži Suncu u odnosu na 1980. godinu, pa je povećan solarni vetar malo „naduvao" atmosferu ovog satelita.

Izvor: http://chandra.harvard.edu/photo/2004/titan/index.html