Kada iz Novog Sada krenete u Frušku goru, pa na Iriškom vencu skrenete levo, prođete visoki spomenik, monumentalni stub sa mladom Vojvođankom na vrhu, simbol borbe protiv okupatora za vreme Drugog svetskog rata, i onda produžite još pet kilometara, dođete do hotela NORCEV.

Za taj hotel kažu domaćini da je oaza mira i tišine, u mirnom planinskom okruženju, u srcu netaknute prirode na samo 20 kilometara od Novog Sada, a na visini od 506 metara. I nalazi se u Nacionalnom parku. E tu nas je u četvrtak 18. oktobra ove godine odveo tim Vobanista u okviru svog projekta koji se razvija od marta meseca.

Sa nama su išli i učenici ugledne, novosadske, Isidorine gimnazije. Na žalost Dajana Bjelajac, doktorandkinja na NS PMF, koja nam uvek nešto lepo ispriča o mestu na kome se nalazimo, nije mogla da dođe, ali sa nama je bio Igor Parožanin, biolog, medar, takmičar u astronomskom osmatranju itd. sa svojim mikroskopima. Dakle, Igor nam je pokazao mikro svet prirode i neumorno nam pričao o njegovim čarima i čudesima. Bilo je i govora o našem projektu VoBaNISTA i, zatim, neformalnog razgovora o svemu i svačemu, uglavnom o astronomiji i drugim naukama. Deca su, opšti je utisak, bila vrlo zadovoljna, a zbog toga i svi mi ostali, jer nas uveseljava znatiželja i znanje podmlatka naše zemlje. To je zbilja bilo divno iskustvo.

Nebo se baš i nije moglo pohvaliti. Jesenji oblaci su ga celog prekrili i samo na pojedine momente su dozvoljavali da zvirnemo kroz teleskop i osmotrimo Mesec.

Šuma oko Norceva je zbilja divna, vazduh je opijao svežinom i nije nam se išlo kući. 

Zbilja, tamo gore mora se češće odlaziti.

Fotografije: