Izvor: NASA/JPL-Caltech/Stefan Le Muelik, Univerzitet u Nantu/Virdžinija Pasek, Univerzitet u Arizoni

Titan je najveći mesec planete Saturn i najveći je među 274 Saturnova meseca koja je poznato da kruže oko nje.

Ključne karakteristike i početna istraživanja

Titan ima maglovitu atmosferu i tečnost na svojoj površini. Za razliku od Zemlje, "kiša" koja tamo pada je tečni metan. Prosečne temperature na površini ovog meseca iznose –183 stepena Celzijusa (–297 stepeni Fahrenheita).

Misija Cassini-Huygens, lansirana 1997. godine, poslala je podatke koji su prvobitno naveli naučnike na pomisao da Titan ima veliko podzemno more tečne vode. Snimci koje je poslao Cassini pokazali su da se Titan rasteže i sabija dok kruži oko Saturna. Istraživači su 2008. godine predložili da je uzrok ovih promena u obliku ogroman okean ispod površine. Stepen deformacije zavisi od unutrašnje strukture Titana; duboki okean bi omogućio kori da se više savija pod Saturnovom gravitacionom silom, dok bi se potpuno zaleđeni Titan manje deformisao.

Revidirano razumevanje: Od okeana do kaše (slush)

Nedavna ponovna analiza podataka iz misije Cassini-Huygens ukazuje na to da se ispod Titanove ledene kore nalazi veliki, kašasti region (slushy region), a ne globalno podzemno more. Ova promena modela zasnovana je na novim saznanjima o tome kako se Titan deformiše pod Saturnovom gravitacionom silom.

Ključno otkriće je bilo detektovanje kašnjenja od oko 15 sati u reakciji deformacije Titana u odnosu na trenutak kada je gravitacija Saturna najjača. Naučnici su shvatili da bi bilo potrebno više energije, a samim tim i vremena, da se pomeri gusta supstanca nego što bi bilo potrebno da se pomeri voda. Količina energije koju je Titan izgubio bila je znatno veća nego što bi podzemno vodeno more moglo objasniti. Ovo jako rasipanje energije (engl. strong energy dissipation) bio je "puška koja se dimila" (engl. smoking gun) i ukazivalo je da je unutrašnjost Titana drugačija od onoga što se ranije pretpostavljalo.

Novi model ukazuje na mnogo više kaše i manje tečne vode. Kaša je dovoljno gusta da objasni kašnjenje, ali i dalje sadrži vodu, što omogućava mesecu da se deformiše pod uticajem Saturnove gravitacije.

Implikacije za potragu za životom

Ova saznanja dovode do preispitivanja unutrašnjih modela drugih meseca u Solarnom sistemu i preciznije usmeravaju potragu za vanzemaljskim životom na Titanu. Umesto otvorenog okeana poput onog na Zemlji, verovatno se radi o nečemu što više liči na arktički morski led ili akvifere (podzemne izdani).

Otkriće kašastog sloja proširuje opseg okruženja koja se smatraju potencijalno naseljivim. Analize sugerišu da bi džepovi slatke vode ispod površine Titana mogli dostići temperature do 20 stepeni Celzijusa (68 stepeni Fahrenheita). Pored toga, svi raspoloživi hranljivi sastojci bi u manjem volumenu vode (u poređenju sa otvorenim okeanom) bili koncentrisaniji, što bi moglo olakšati rast jednostavnih organizama.

Ovo je kao da ste mislili da ispod debele ledene ploče leži prostrano, otvoreno jezero, ali ste umesto toga otkrili gustu, vlažnu zaleđenu močvaru. To znači da iako plivanje nije moguće, mikroorganizmi bi mogli naći tople, koncentrisane džepove za život.

https://www.astronomy.com/science/does-titan-have-an-ocean-or-not/