U popularnim ostvarenjima poput filma The Martian ili serije For All Mankind, Mars je prikazan kao surovo, ali savladivo igralište za ljudsku genijalnost. Uz malo inženjerske snalažljivosti i čvrste volje, heroji krote Crvenu planetu baš kao što su istraživači nekada osvajali neistražene delove Zemlje. Holivud nam prodaje viziju Marsa kao "nove granice", sledećeg logičnog koraka za našu vrstu.

Međutim, naučna realnost nudi drastično trezniju sliku. Izloženost neposrednom marsovskom okruženju nije samo izazovna; ona je trenutno smrtonosna. Dok teoretski možemo izgraditi habitate, oni bi više ličili na hermetički zatvorene podmornice ili klaustrofobične svemirske stanice nego na slobodna naselja. Postavlja se ključno pitanje: Da li je život na Marsu zaista podvig ljudske volje ili samo opasna naučnofantastična zabluda?

Mit br. 1: Kolonije na površini su naša budućnost

Vizija staklenih kupola na marsovskom pesku je romantična, ali fizički neodrživa. Glavna prepreka nije samo nedostatak vazduha, već katastrofalno nizak atmosferski pritisak koji iznosi svega 1% Zemljinog. Da bismo preživeli bez glomaznih svemirskih odela, potreban nam je pritisak od najmanje 50% onog na nivou mora.

Čak i kada bismo pokušali da "popravimo" planetu (teraformiranje), proces bi bio nezamislivo spor. Astrofizičar dr Jeffrey Bennett, autor dela The Scale of the Universe, objašnjava razmere tog poduhvata:

"Ideja je promeniti Mars tako da ljudi mogu preživeti napolju bez svemirskih odela. To bi zahtevalo pronalaženje načina da se vazdušni pritisak poveća za faktor od skoro 200, uz obezbeđivanje prave mešavine kiseonika za disanje i ugljen-dioksida za održavanje toplote."

Naučna debata o tome da li je ovo uopšte moguće i dalje traje, ali dr Bennett naglašava da bi takav proces zahtevao "centurije u najboljem slučaju, a verovatnije mnogo hiljada godina." Zbog odsustva magnetnog polja, površina je stalno bombardovana radijacijom koja je desetinama puta jača nego na Zemlji. Šta ako su naši pravi domovi na Marsu zapravo skriveni u drevnim cevima od lave? Umesto blistavih kupola, marsovska arhitektura će verovatno biti podzemna — život u tami marsovskog tla kako bismo izbegli smrtonosne zrake sa neba.

Mit br. 2: Mars je samo "malo hladnija" pustinja

U filmovima vidimo heroje koji kratko izlaze na površinu bez kacige ili sa oštećenim odelima i preživljavaju. U stvarnosti, Mars bi vas ubio za manje od dva minuta. Atmosfera se sastoji od 95–96% ugljen-dioksida, ali to nije vaš najveći problem. Zbog ekstremno niskog pritiska, vaša pluća ne bi mogla ni da naprave pokret udisaja. Čak i da imate masku sa kiseonikom, bez odela pod pritiskom, proces razmene gasova u krvi bi se trenutno zaustavio.

Pored toga, Mars je nezamislivo hladan. Prosečna temperatura je -62°C, a noću pada i do -87°C. Bez ogromne energije za grejanje, ljudsko telo bi se smrznulo gotovo momentalno. Medicinski sled događaja je neumoljiv: ekstremna hipotermija bi prvo paralisala kognitivne funkcije, nakon čega sledi kardioaritmija, munjevit gubitak svesti i totalni zastoj srca. Iako je NASA-in rover Perseverance uspešno testirao ekstrakciju kiseonika iz atmosfere, skaliranje te tehnologije za održavanje ljudske kolonije ostaje jedan od najvećih inženjerskih izazova u istoriji.

Mit br. 3: Niska gravitacija je zabavna prednost

Lakoća kretanja u gravitaciji koja iznosi svega 38% Zemljine deluje kao zabavna prednost, slična onoj koju je imao Džon Karter. Ipak, za ljudsku biologiju, to je tempirana bomba. Naša tela su evoluirala za "1g" pritisak; bez njega, počinjemo da se raspadamo.

Podaci sa svemirskih stanica pokazuju da astronauti gube 1–1,5% gustine kostiju mesečno. Na Marsu, to bi značilo trajnu atrofiju mišića i ozbiljne kardiovaskularne promene. Ovde se javlja i duboka etička dilema: Šta će biti sa decom rođenom u 38% gravitacije? Njihov skelet i srce bi se razvijali u skladu sa marsovskim uslovima, što znači da bi za njih povratak na Zemlju bio nemoguć — njihova tela bi se bukvalno slomila pod težinom matične planete.

Mit br. 4: Poljoprivreda na Marsu je samo pitanje đubriva

U filmu The Martian, Mark Vatni uzgaja krompir u marsovskom tlu koristeći ljudski otpad. Naučna istina je znatno "otrovnija". Marsovski regolit je prožet perhloratima — toksičnim solima koje se na Zemlji koriste za raketno gorivo i eksplozive.

Konzumiranje biljaka uzgojenih u takvom tlu bilo bi fatalno. Svaki gram zemlje bi morao proći kroz rigoroznu detoksikaciju pomoću specijalno dizajniranih mikroba. Prava marsovska farma ne bi bila polje pod staklom, već sterilna, visokotehnološka biotehnološka laboratorija. The Martian je bio previše optimističan; poljoprivreda na Marsu je borba protiv hemijskog sastava planete koja nas ne želi.

Mit br. 5: Najteži deo je stići tamo

Dok se inženjeri bave raketama, psiholozi strahuju od onoga što dolazi nakon sletanja. Fenomen "Zemlja van vidokruga" (Earth-out-of-view) opisuje trenutak kada naša plava planeta nestane u mraku, postajući samo još jedna zvezda. Taj osećaj apsolutne izolacije, gde pomoć ne može stići mesecima ili godinama, može slomiti i najstabilnije umove.

Život u hermetički zatvorenom prostoru, uz reciklirani vazduh i istu rehidriranu hranu, stvara "senzorno siromaštvo". NASA-ini eksperimenti sa "veggie podovima" pokazali su da čak i miris jednog jedinog svežeg paradajza može biti ključan za sprečavanje duboke depresije. Dr Bennett je skeptičan prema ideji trajnog naseljavanja:

"Iako deluje avanturistički živeti na potpuno novom svetu, sumnjam da bi ljudi, jednom kada stignu tamo, brzo otkrili da bi radije da se vrate kući."

Zaključak: Da li je Mars zaista naš novi dom?

Tehnički, čovečanstvo može preživeti na Marsu, ali to ne bi bio život na planeti, već život unutar mašine. Svaki trenutak vašeg postojanja zavisio bi od besprekornog rada sistema za održavanje života; jedan kvar, jedna pukotina na zaptivci, značili bi kraj.

Dr Bennett postavlja provokativno pitanje: s obzirom na to da već imamo funkcionalan ekosistem na Zemlji koji se mučimo da očuvamo, koliko je pretenciozno verovati da možemo izgraditi novi od nule na mestu koje je aktivno neprijateljski nastrojeno prema životu?

Ako je cena opstanka na Marsu doživotna izolacija u podzemnom habitatu bez nade da ikada osetite vetar na licu, moramo se zapitati: Da li je to osvajanje novog sveta ili najskuplji zatvor u istoriji čovečanstva?

Priredio: Dragan Tanaskoski

Izvor: space.com

Let na Mars – šta kaže Mičio Kaku

Nil Degras Tajson: Zašto nikad nećemo otići na Mars i druge činjenice u vezi kosmosa

Brajan Koks: nemoguće je da čovek ode na Mars