Sećate li se februara 2025. godine? Tada smo imali privilegiju da svedočimo retkom poravnanju sedam planeta — Merkur, Venera, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun nakratko su se pojavili istovremeno na večernjem nebu. Kako se približavamo 28. februaru 2026. godine, astronomsko uzbuđenje ponovo raste. Iako mediji već najavljuju novu "veliku paradu", kao edukator moram da napomenem bitnu razliku: ovog puta posmatramo paradu šest planeta, jer Mars u ovom periodu nije vidljiv. Iako se prozor za posmatranje otvara već sredinom meseca, 28. februar ostaje centralni datum za ovaj fenomen koji spaja nauku i vizuelni spektakl.

Mit o "pravoj liniji": Realnost ekliptike

Uprkos popularnim, ali često obmanjujućim ilustracijama koje prikazuju planete postrojene u savršeno ravnoj liniji visoko iznad horizonta, realnost je znatno kompleksnija i, naučno gledano, fascinantnija. Planete se kreću po sopstvenim putanjama unutar ravni Sunčevog sistema. Ta ravan je nastala pre više milijardi godina iz ogromnog, rotirajućeg diska gasa i prašine koji je okruživao mlado Sunce.

Kada sa Zemlje gledamo u taj kosmički disk, vidimo ga kao zamišljenu, zakrivljenu stazu koju nazivamo ekliptika. Upravo duž te krive putanje videćemo i učesnike ove parade. Kao što ističe BBC Sky at Night Magazine:

 Ovakvo poravnanje nije moguće

"Postoji tendencija da se oko parada planeta stvori utisak da će šest ili sedam planeta biti postavljeno u urednoj liniji preko neba, svaka visoko iznad horizonta i vidljiva golim okom. To nikada nije slučaj."

Glavna razlika: Gde je nestao Mars?

28. februar 2026.

Za razliku od prošlogodišnjeg poravnanja, u februaru 2026. godine nedostaje jedan ključni igrač — Mars. Crvena planeta se u ovom periodu ne nalazi u poziciji koja omogućava večernju vidljivost, što ovu paradu svodi na šest planeta. Ovo je važna informacija za sve posmatrače koji planiraju kompletan set fotografija; nemojte trošiti vreme tražeći Mars, jer on ovog puta nije deo večernje postave.

Klaster na zapadu: Venera kao vaš vodič

28. februar 2026.

Najteži izazov za astronome amatere biće grupa planeta smeštena nisko na zapadnom horizontu odmah nakon zalaska Sunca. Ovde se nalaze Merkur, Venera i Saturn.

Venera je vaš ključni vodič. Kao "inferiorna" planeta koja je znatno sjajnija od ostalih i nalazi se na većoj prividnoj visini od horizonta, ona služi kao idealna polazna tačka za lociranje njenih bleđih suseda. Merkur je posebno specifičan; iako je 19. februara dostigao svoju najveću istočnu elongaciju (tačku u kojoj je najudaljeniji od Sunca na našem nebu), do 28. februara će znatno potamneti. Iako će tada biti na većoj visini nego početkom meseca, biće ga teže uočiti zbog gubitka sjaja. Saturn se takođe bori sa sumrakom i nalazi se tik iznad Venere i Merkura, što zahteva apsolutno čist horizont bez zgrada ili drveća.

Jupiter i Uran: Kraljevi istočnog i jugoistočnog neba

Dok zapadni horizont zahteva preciznost i strpljenje, ostatak neba nudi lakši posao. Jupiter će biti nesumnjivi vladar večeri. Na dan 28. februara, ovaj gasoviti džin će se nalaziti visoko na jugoistoku i istoku, pozicioniran čak više od Meseca. Tražite ga u blizini sjajnih zvezda Kastor i Poluks u sazvežđu Blizanaca.

U blizini Jupitera, u sazvežđu Bika, nalazi se Uran. On je lociran neposredno ispod zvezdanog jata Plejade. Iako je visoko na nebu, što olakšava posmatranje jer je atmosfera čistija, Uran je ledeni džin na samoj granici vidljivosti golim okom. Da biste ga potvrdili, biće vam potreban dvogled ili manji teleskop.

Nevidljivi učesnik i bezbednosno upozorenje

Neptun, najudaljenija planeta našeg sistema, predstavlja najteži deo ove slagalice. Nalazi se nisko na zapadu, blizu Saturna, i potpuno je nevidljiv bez teleskopa.

VAŽNO BEZBEDNOSNO UPOZORENJE: Pokušaj lociranja planeta blizu zapadnog horizonta dok Sunce još uvek zalazi nosi ogroman rizik. Pogled u Sunce kroz nefiltrirani teleskop ili dvogled rezultiraće trenutnim i trajnim slepilom. Čak i gledanje golim okom može ozbiljno oštetiti vid. Potragu za Neptunom i zapadnim klasterom planeta smeju da pokušavaju samo iskusni posmatrači i to isključivo nakon što Sunce potpuno zađe ispod horizonta.

Zaključak: Pogled u dubinu svemira

Parada planeta 2026. godine nas uči realizmu u astronomiji. Umesto savršene linije, ona nam nudi priliku da vidimo "skelet" našeg planetarnog sistema — zakrivljenu ekliptiku koja ocrtava ravan drevnog diska u kojem smo svi nastali.

https://www.skyatnightmagazine.com/