- Napomena: prethodno je objavljen deo ovog članka. Sada članak objavljujemo u celosti.
Fomalhaut je jedna od najsjajnijih zvezda na južnom noćnom nebu, u sazvežđu Južna riba, samo 25 svetlosnih godina udaljena od Zemlje. Masivnija je i svetlija od Sunca i okružena sa nekoliko pojaseva prašnjavih ostataka oblaka od kojeg je nastala.
Gledamo ono što se u našem solarnom sistemu dešavalo u prvih milijardu godina njegovog stvaranja. Planetezimali, asteroidi i komete su se sudarali i zasipali Zemlju, Mesec i druge unutrašnje planete. Svemirski teleskop Habl je snimio slične događaje u obližnjem sistemu oko zvezde Fomalhaut.
Pol Kalas sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju kaže: „upravo smo svedoci snažnog sudara između dva masivna objekta u ogromnom oblaku otpadaka kakvog danas nema u našem Sunčevom sistemu.”
Kompozitna slika sa STHabl prikazuje prsten ostataka i oblake prašine sa dve tačke cs1 i cs2 unutar kvadrata oko zvezde Fomalhaut. Zvezda je pokrivena da bi se videla njena okolina.
ST Habl je 2008. godine tragao za planetama oko Fomalhauta. Objekat Fomalhaut b koji izgleda kao oblak prašine ili planeta je rezultat sudara planetezimala. Traženjem Fomalhauta b u nedavnim Hablovim posmatranjima pronađena je druga bliska svetla tačka. Objekat je nazvan „cirkumstelarni izvor 2” (cs2), dok je prvi objekat poznat kao „cs1”.
Zašto se oba ova oblaka vide tako blizu jedan drugom! Ako su sudari između asteroida i planetezimala slučajni, cs1 i cs2 bi trebalo da se pojave na različitim lokacijama.
Ova dva događaja se javljaju u kratkom vremenskom roku. „Po prethodnoj teoriji jedan sudar se događa u svakih oko 100.000 godina. Ovde smo za 20 godina videli dva”, kaže Kalas. „Na ubrzanom filmu o poslednjih 3.000 godina, gde je svaka godina delić sekunde, bilo bi puno bljeskova. Fomalhautov planetarni sistem bi blistao od ovih sudara.”
U evoluciji planetarnih sistema sudari su fundamentalni, ali su retki i teško se proučavaju.
„Ovo posmatranje omogućava istraživačima da na osnovu informacija koje je nemoguće dobiti na bilo koji drugi način procene veličinu tela koja se sudaraju i koliko ih ima u disku”, kaže koautor Mark Vajat sa Univerziteta u Kembridžu u Engleskoj. „Procenjuje se da su planetezimali koji su uništeni da bi se stvorili cs1 i cs2 imali 60km prečnika, i zaključujemo da u sistemu Fomalhaut kruži 300 miliona takvih objekata.”
„Sistem je prirodna laboratorija za ispitivanje ponašanja planetezimala pri sudaru, što nam govori o tome od čega su napravljeni i kako su formirani”, objasnio je Vajat.
Prolazna priroda cs1 i cs2 predstavlja izazov za buduća direktna snimanja egzoplaneta. Cs1 i cs2 se mogu pogrešno smatrati za stvarne planete.
„Fomalhaut cs2 izgleda potpuno kao ekstrasolarna planeta koja reflektuje svetlost zvezda”, kaže Kalas. „Ono što smo naučili proučavajući cs1 jeste da se veliki oblak prašine može godinama maskirati kao planeta. Ovo je upozorenje za buduće misije koje budu otkrivale ekstrasolarne planete u reflektovanoj svetlosti.“
Kalas i njegov tim će tokom naredne tri godine na Hablu, da prate cs2, da vide njegov razvoj – da li bledi ili postaje svetliji? Cs2 je bliži pojasu prašine od cs1, pa je verovatnije da nailazi na drugi materijal u pojasu. To može da dovede do iznenadne lavine prašine u sistemu, što bi celokupno okolno područje učinilo svetlijim.
„Pratićemo cs2 zbog promena njegovog oblika, sjaja i orbite tokom vremena”, kaže Kalas, „Moguće je da će cs2 početi da poprima ovalniji ili kometskiji oblik pomeranjem prašine prema napolje pod pritiskom zvezdane svetlosti.”
Cs2 će se posmatrati NIRCamom (Near-Infrared Camera) na svemirskom teleskopu Džejms Veb. NIRCam ima mogućnost da pruži informacije o boji koje mogu otkriti veličinu zrna prašine u oblaku i njihov sastav. Može i da utvrdi da li oblak sadrži vodeni led.
Habl cs2 vidi u vidljivim talasnim dužinama a Veb u infracrvenim. Ove različite, komplementarne talasne dužine obezbeđuju široko multispektralno istraživanje i potpuniju sliku sistema Fomalhaut i njegove evolucije.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisa Science od 18. decembra.’25. godine
NASA’s Hubble Sees Asteroids Colliding at Nearby Star for First Time
| SVE JE FIZIKA Miša Bracić |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
