Naučili smo da dan traje tačno 24 sata i o tome više ne razmišljamo. Ali to nije tačno, dan ne traje baš tačno 24 časa. Jedan okret Zemlje oko svoje ose jeste jedan dan, ali zahvaljujući preciznim atomskim časovnicima i astronomskim posmatranjima, danas znamo da je rotacija naše planete daleko od savršeno konstantne. Čitajte dalje

Dužina dana se menja svakodnevno

Zemljina rotacija nije konstantna; ona varira iz dana u dan. To znači da je većina dana u godini zapravo malo duža ili malo kraća od tačno 86.400 sekundi (što je ekvivalent 24 sata). Ove promene su izuzetno male, mere se u milisekundama, ali su konstantne. Na primer, dan 13. decembra 2025. godine je 0.4650 milisekundi duži od 24 sata.

Ipak, uprkos ovim fluktuacijama, važno je napomenuti da je naša planeta fundamentalno pouzdan merač vremena, kao što i naučnici ističu:

U celini, Zemlja je dobar merač vremena: dužina dana je dosledno unutar nekoliko milisekundi od 86.400 sekundi, što je ekvivalentno 24 sata.

Međutim, ove male razlike se vremenom sabiraju. Tokom meseci i godina, one mogu dovesti do toga da se naši časovnici ne poklapaju sa stvarnom rotacijom Zemlje. Da bi se rešio ovaj problem, povremeno se dodaje takozvana "prestupna sekunda" kako bi se civilno vreme ponovo uskladilo sa astronomskim.

Zašto su dani sve duži… tj. sve kraći?

Dugoročni trend, posmatrano kroz geološko vreme, jeste da Zemljina rotacija usporava. Ovaj proces, koji traje milionima godina, uzrokuje da se dužina dana poveća za nekoliko milisekundi tokom jednog veka. Ipak, dešava se nešto kontraintuitivno: u poslednje vreme, naša planeta je počela da se okreće malo brže, što dovodi do kraćih dana.

Ovaj nedavni trend ubrzanja nije samo teorija; podaci ga potvrđuju. Prosečna dužina dana u 2022. godini bila je za 0.25 milisekundi kraća od 24 sata, dok je za 2023. i 2024. godinu taj prosek takođe bio negativan. Ovo postavlja fascinantno pitanje za naučnike: koji to procesi trenutno nadjačavaju konstantni "kočioni" efekat Meseca i teraju našu planetu da se vrti brže?

Mesec koči Zemljinu rotaciju

Glavni razlog zašto Zemljina rotacija dugoročno usporava jeste naš najbliži nebeski sused – Mesec. Mesečeva gravitaciona sila stvara plimu i oseku na Zemlji. Ovo konstantno kretanje ogromnih vodenih masa izaziva trenje sa okeanskim dnom, što deluje kao kočnica i postepeno usporava rotaciju naše planete.

Ovaj efekat je izuzetno spor, ali je konstantan i nepovratan. On je glavni razlog zašto su dani u dalekoj prošlosti, pre više stotina miliona godina, bili značajno kraći nego danas. Uticaj Meseca je najdominantnija sila koja oblikuje dužinu našeg dana na geološkoj vremenskoj skali. Ovaj efekat Meseca je dominantan na geološkoj skali, ali kako uopšte znamo koliko su dani trajali u dalekoj prošlosti, vekovima pre izuma atomskih časovnika?

Drevni Vavilonci nam pomažu da merimo vreme danas

Kako naučnici znaju kolika je bila brzina Zemljine rotacije pre pojave atomskih časovnika u 20. veku? Odgovor leži u drevnim astronomskim zapisima. Jedan od ključnih dokaza je vavilonska glinena pločica koja detaljno opisuje totalno pomračenje Sunca viđeno iz grada Vavilona 15. aprila 136. godine pre nove ere.

Logika iza ovoga je genijalna. Zamislite da znate tačan raspored vožnje super-brzog voza (pomračenja) preko mape sveta (Zemlje). Ako voz stigne u stanicu Vavilon tačno na vreme, znate da se mapa ispod njega nije pomerala neočekivano. Ali, ako istorijski zapisi kažu da je voz stigao, a vaši proračuni pokazuju da je trebalo da prođe 200 kilometara zapadnije, jedini zaključak je da se sama "mapa" — Zemlja — rotirala brže nego što se pretpostavljalo, "dovozeći" Vavilon na pravo mesto u pravo vreme. Ovaj neverovatan spoj drevne istorije i moderne astronomije omogućava nam da zavirimo u prošlost merenja vremena.

Vreme je komplikovanije nego što mislimo

Naš sistem merenja vremena, zasnovan na danu od 24 sata, predstavlja elegantan pokušaj da se usklade dve različite stvarnosti: savršeno precizni atomski časovnici i nesavršena, promenljiva rotacija planete na kojoj živimo. Iako uzimamo zdravo za gotovo da sat na našem zidu uvek odgovara položaju Sunca na nebu, iza te jednostavnosti krije se složen sistem stalnih korekcija i merenja.

S obzirom da su sve dosadašnje prestupne sekunde (od 1972. godine) bile pozitivne, odnosno dodavale su sekundu našem vremenu, postavlja se intrigantno pitanje. S obzirom da Zemlja u poslednje vreme ubrzava, da li to znači da ćemo jednog dana, po prvi put u istoriji, morati da oduzmemo jednu sekundu da bismo ostali usklađeni sa našom planetom?

Timeadndate