U mladosti sam čvrsto verovao da život postoji i negde drugde u svemiru, ali sad sam skeptičan. Ustvari, sad mislim da života nema nigde drugde, ali me istovremeno strašno uzbuđuje i sama pomisao da ga možda ipak ima.

Možda zvuči paradoksalno, ali ja sam danas u tom smislu nevernik - koji bi međutim, rado posvetio čitav život traganju za životom negde drugde u svemiru. Ako me razumete.

Forma. Autor: Milorad Krstić

I jedan moj prijatelj, astrofizičar i astrobiolog, kaže da vanzemaljskog života možda zaista nema. Jednom mi je rekao: „Ako u narednih 50-tak godina ne otkrijemo bilo kakvu formu života na nekom drugom mestu u svemiru, onda to znači da ga verovatno i nema“. Jer on misli da ćemo u tom periodu od narednih 50 godina, imati načina, znanja i tehonolgije, da otkrijemo život negde drugde. Ako ga ima.

Po meni, naš problem je upravo u tome što mi ne znamo kako je život nastao i na Zemlji. Ili mislimo da znamo, ali ustvari toliko uprošćavamo proces nastanka života svojim modelima, da onda naravno logično verujemo da, ako je život nastao na Zemlji po tim našim modelima, postoji dobra verovatnoća da je nastao i negde drugde. Ali ja ne verujem u te naše modele nastanka života na Zemlji, tj. mislim da mi i dalje nemamo pojma o tome.

I u takvim i sličnim mislima ja se trudim da pročitam SVE što izađe na tu temu astrobiologije! Jer, zaista, šta ima uzbudljivije od te mogućnosti da jednog dana ipak pronađemo život i na nekom drugom mestu u svemiru - i da pri tom i dalje ostanemo u neznanju oko toga kako se život začeo i tamo i ovde.