Saopštenje za javnost

Koristeći ESO-ov Veoma veliki teleskop (VLT), astronomi su dobili najjasniju sliku ikada onoga što je verovatno Betelgez B, zvezda koja kruži oko Betelgeza. Betelgez je crveni superdžin u sazvežđu Orion. Njen sjaj se periodično menja, a decenijama su astronomi sumnjali da bi neke od ovih varijacija mogle biti posledica prateće zvezde koja kruži oko nje. Slika u srednjem umetku na ovoj slici je snimljena u januaru 2019. godine pomoću instrumenta SPHERE na ESO-ovom VLT-u i prikazuje sam Betelgez. Slika u umetku levo je snimljena u decembru 2024. godine, kada je predviđeno da je pratilac najdalji od Betelgeza gledano sa Zemlje. U ovom umetku Betelgez je uklonjen, otkrivajući izvor (označen krstićem) koji je u skladu sa Betelgezom B. Izvor: ESO/M. Montarges i dr. Pozadina: N. Risinger (skysurvey.org)

28. jul 2026.

„Završetak vekovne potrage“

Posle dugog čekanja, astronomi su konačno pronašli čvrste dokaze da Betelgez, jedna od najpoznatijih zvezda na noćnom nebu, nije usamljen. Koristeći Veoma veliki teleskop (VLT) Evropske južne opservatorije (ESO), tim predvođen francuskim istraživačem Migelom Montaržesom (Miguel Montargès) dobio je do sada najjasniji snimak onoga što je najverovatnije Betelgez B, zvezda koja kruži oko Betelgeza. „Ovo je završetak potrage koja je trajala čitav jedan vek“, kaže Montaržes.

„Pokazali smo da Betelgez nije usamljena zvezda – ima slabijeg zvezdanog pratioca“, kaže Montaržes, astronom iz Pariške opservatorije (Observatoire de Paris – PSL, Francuska) i glavni autor studije objavljene danas u časopisu Astronomy & Astrophysics. Betelgez – crvenkasta zvezda u sazvežđu Oriona, lako vidljiva golim okom i poznata po promenama svog sjaja – posmatra se već hiljadama godina. Ipak, ona i dalje uspeva da iznenadi astronome.

„Skočio sam sa stolice kada sam video obrađene snimke“, priseća se Montaržes. Astronomi su oko jednog veka tragali za mogućim pratiocem, čije je postojanje prvobitno predloženo kako bi se objasnile promene sjaja Betelgeza, ali bez uspeha. Dve studije objavljene 2024. godine pouzdano su predvidele da će u decembru te godine pratilac biti najudaljeniji od Betelgeza i samim tim najlakši za uočavanje. Montaržes i njegov tim odmah su započeli posmatranja pomoću ESO-ovog VLT-a u decembru 2024, a zatim su proveli nekoliko meseci obrađujući prikupljene podatke.

„Iskreno, mislio sam da nemamo dovoljno osetljiv instrument da bismo otkrili Betelgez B, onakav kakav je bio predviđen“, objašnjava Montaržes. „Ali, pošto je masivniji nego što se očekivalo, uspeli smo da ga vidimo!“ Prvobitno se smatralo da ima masu približno jednaku Sunčevoj, ali nova posmatranja pokazuju da Betelgez B zapravo ima između dve i tri Sunčeve mase. „Zapanjujuće je da i dalje možemo otkrivati bliske pratioce, masivnije i sjajnije od Sunca, oko tako detaljno proučavane zvezde“, kaže Montaržes. „To su neki od najlepših trenutaka u nauci – kada ugledate nešto novo i neočekivano.“

Betelgez B snimljen je direktno, što znači da je registrovana svetlost same zvezde, pomoću instrumenta SPHERE na ESO-ovom VLT-u u pustinji Atakama u Čileu. Iako su i ranije postojali nagoveštaji o postojanju ove pratilje, uključujući moguće direktno otkriće teleskopom Gemini North na Havajima (SAD), ovo predstavlja do sada najsnažniji dokaz i najjasniji snimak Betelgeza B. „Izuzetno je videti kako instrument SPHERE i napredne tehnike obrade podataka, prvobitno razvijene za pronalaženje egzoplaneta, postižu odlične rezultate i u otkrivanju pratioca jedne masivne, evoluirane zvezde poput Betelgeza“, kaže koautor rada Entoni Bokaleti (Anthony Boccaletti), takođe astronom Pariške opservatorije.

„Da bismo bili potpuno sigurni da je pratilac zaista tu, potrebno je da ga ponovo posmatramo za godinu dana, kada se bude nalazio s druge strane zvezde. Međutim, prostora za sumnju gotovo da više nema“, dodaje Montaržes.

Pre nekoliko godina Betelgez je privukao veliku pažnju i astronoma i šire javnosti kada je njegov sjaj vidljivo oslabio. Kao evoluirani crveni superdžin, Betelgez će jednog dana završiti svoj život eksplozijom supernove, pa su neki tada nagađali da bi eksplozija mogla biti neizbežna. Međutim, grupa astronoma predvođena Montaržesom proučila je zvezdu pomoću ESO-ovog VLT-a i ustanovila da je uzrok slabljenja sjaja bio oblak prašine koji je privremeno zaklonio zvezdu.

Moguće otkriće Betelgeza B podstaći će astronome da istraže na koji način bi ovaj pratilac mogao da utiče na buduću eksploziju Betelgeza kao supernove. „Sada se zaista otvara pitanje da li će ovaj pratilac imati uticaja na evoluciju crvenog superdžina“, zaključuje Montaržes.

 Betelgezov pratilac je možda konačno viđen

Zvezda Betelgez najsjajnija u poslednjih pet godina

Činjenice o Betelgezu