Ciklon - 4

Sa kosmodroma u Alkantari planirane su dve lansirne šemeVlada Ukrajine je odobrila kosmički program države za period 2013-2017. u ukupnom iznosu od preko 300 miliona dolara. Reč je o programu koji je do državne strategije u oblasti kosmičkih aktvinosti Ukrajine do 2032. koja je usvojena proteklog januara. U okviru ovog programa planira se obavljanje eksperimenata na medjunarodnim kosmičkim stanicama, uključujući letove ukrajinskih kosmonauta u sastavu medjunarodnih posada. Program Ukrajine takodje obuhvata istraživanja Meseca, razvoj kosmičkog raketnog kompleksa sa raketom-nosačem (RN) “Ciklon-4” i novom RN “Majak” koja koristi ekološki čisto raketno gorivo. Tu je vazduhoplovno-kosmički kompleks “Vazdušni start” lansiranja manjih kosmičkih RN sa satelitima u nisku orbitu sa nosača-aviona.     

Realizacija dugoročnog programa obuhvata četiri etape do 2032. tako da će odobrena suma od 300 miliona dolara za period od sledećih pet godina prva etapa. Očekuje se da će Ukrajina do kraja 2017. formirati geofizički sistem za posmatranje Zemlje “Sič” i sistem telekomunikacionih satelita “Libid”. Takodje, u ovom periodu počeće korišćenje raketnog kompleksa “Ciklon-4” sa lansirne rampe Alkantara u Brazilu, kako za kosmičke potrebe dve države, tako i za proboj na kosmičko tržište.

Saradnja Ukrajine i Brazila u kosmosu

Author: Grujica Ivanović

Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:

• 2013-03-31 - Otkrivena tajna Gagarinove pogibije
• 2025-04-13 - Misteriozna smrt Jurija Gagarina (2)
• 2025-04-12 - Misteriozna smrt Jurija Gagarina
• 2019-01-20 - Srbija i kosmos
• 2019-01-17 - Prva kosmička lansiranja 2019.