Svemirski program Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) nastavlja da gura punom parom. Nakon što su lansirali astronauta na ISS, poslali sondu 'Al Amal' u orbitu Marsa i pokrenuli razvoj lunarnog rovera 'Rashid', sada je na redu asteroidni pojas. Svemirska agencija Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAESA) planira da lansira ambicioznu sondu koja će posetiti ni manje ni više nego sedam asteroida Glavnog pojasa. Kao da to nije dovoljno, sonda će pokušati da sleti na posljednji sedmi asteroid. Iako detalji misije i konkretni asteroidi koje će ova misija posetiti još nisu objavljeni, jasno je da su UAE istraživanje Sunčevog sistema shvatili vrlo ozbiljno.
Nobelova nagrada je internacionalna nagrada, koju godišnje dodeljuju švedske i norveške institucije, kao znak priznanja za akademska, kulturna, i/ili naučna dostignuća. Po želji švedskog naučnika i pronalazača Alfreda Nobela, ova nagrada je ustanovljena 1895. godine. Prvi put je dodeljena 1901. godine i to iz oblasti hemije, književnosti, mira, fizike, psihologije i medicine.
Apolo 17 je bila do sada poslednja uspešna sa ljudskom posadom koja se uspešno spustila na Mesec i bila je zadnja misija čoveka koji je napustio orbitu oko Zemlje.
U mnogo čemu oborila je rekorde prethodnih ekspedicija na Mesec. Ona je skupila najviše lunarnih uzoraka, tajala je najduže i prevalila najveće rastojanje na Mesecu.
Pogledajte šta su astronauti misije otkrili na Mesecu.
Koliko Sunce ima komšija u nekom bližem okruženju? Ako bi oko Sunca opisali sferu poluprečnika 5 parseka ili 16,3 svjetlosne godine, obuhvatili bi 76 zvijezda. Samo 9 od njih je dovoljno svijetlo da bi ih mogli vidjeti golim okom. Ovih 76 objekata je raspoređeno u 54 zvjezdana (ili stelarna) sistema. Otprilike polovina ovih zvijezda predstavlja solo sisteme, kao što je naše Sunce, dok su druga polovina binarni ili sistemi sa tri objekta. Nama najbliži sistem sa četiri zvijezde je izvan ove zamišljene sfere, nekih 19 svjetlosnih godina udaljen od nas. Na internetu je dostupno nekoliko kataloga nama najbližih zvijezda, a čini mi se da je ovaj najažurniji i najkompletniji: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_nearest_stars_and_brown_dwarfs
Međunarodna svemirska stanica svakog dana obleti Zemlju po 16 puta i toliko puta na stanici Sunce izađe i zatim zađe. Pa koliko je onda sati na Stanici? I kako se tamo računa vreme?
Šta ti je reklama – neke misije budu lansirane i jednostavno zaboravljene, dok se o nekima sve zna iako su još u PowerPointu. Tako je bilo i sa 'BepiColombom'. Iako je odobrena još 2000, lansirana je tek 2018. i predstavlja zajednički evropsko-japanski planetni projekat. Iako čitava misija košta preko $2 milijarde, da li zbog cilja misije, Merkura ('najdosadnije planete', kako je neki smatraju), ili zbog politike (trke SAD-Kina, privatnih inicijativa, ljudskih posada itd.), tek čitava misija protiče ispod radara. Čak i ja, koji se trudim da pokrivam čitav japanski program, pisao sam o sondi samo u par navrata (recimo ovde). Došlo je vreme da ispravim propust, ako ništa onda zato jer je 4-tonska sonda prošle nedelje imala svoj prvi od mnogih susreta sa Merkurom. Plan je da se ova planeta proučava sa orbite punih 10 godina! (Ali Merkurovih. Naših oko 7.)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
