Ako se ispostavi da je ova teorija tačna, njene implikacije su ogromne, posebno za našu potragu za životom van Zemlje.
Opširnije: Da li je kompleksni život na Zemlji počeo dva puta?
Write comment (0 Comments) 
U mračnoj noći bez Meseca, daleko od gradskih svetala, na nebu se može nazreti bleda, izdužena mrlja. To je galaksija Andromeda, poznata i kao M31, naš najbliži veliki galaktički sused i najudaljeniji objekat vidljiv golim okom. Jedna od najpoznatijih činjenica o njoj jeste da se neumoljivo kreće ka nama, predodređena za titanski sudar sa našim Mlečnim putem za nekoliko milijardi godina.
Opširnije: Andromeda, naš veliki galaktički sused
Write comment (0 Comments) 
Svakodnevno slušamo vesti o klimatskim promenama, ali da bismo zaista razumeli budućnost naše planete, moramo pogledati mnogo dalje – u njenu duboku prošlost i kosmičke ritmove koji je oblikuju milijardama godina.
Write comment (0 Comments)
Nedavna istraživanja supermasivne crne rupe u centru naše galaksije Mlečni put, poznate kao Strelac A* (Sgr A*), pokazuju da ta crna rupa nije toliko alava te da ne proždire sve u svojoj okolini. Koristeći instrumente poput Spektrografa i uređaja za snimanje poboljšane rezolucije (ERIS) na Veoma velikom teleskopu (VLT) u Čileu, istraživanje sa Univerziteta u Kelnu otkrilo je da blizina Sgr A* nije nužno smrtna presuda kakvom smo je nekada smatrali, donoseći nekoliko iznenađujućih zaključaka.
Opširnije: Crne rupe nisu toliko strašne
Write comment (0 Comments) 
Sva pristaništa na ISSu zauzeta svemirskim brodovima
Opširnije: Nema slobodnih parkirnih mjesta ni u svemiru
Write comment (2 Comments) 
Smijemo li se nadati polarnoj svjetlosti u noći punog Mjeseca?
Opširnije: Svemirsko vrijeme prizemljilo tisuće aviona
Write comment (0 Comments) 
Osvajanje svemira predstavlja jedno od najvećih dostignuća ljudske civilizacije – svedočanstvo naše neumornosti, naučne izvrsnosti i želje da istražimo nepoznato. No, put ka zvezdama nije bio bez žrtava. Iza svakog uspešnog lansiranja, svake orbitalne misije i svakog koraka na Mesecu stoje hrabri ljudi koji su rizikovali – a neki i izgubili – svoje živote kako bi proširili granice ljudskog znanja.
Opširnije: Ljudski gubici u svemirskim programima
Write comment (0 Comments) 
Neverovatne priče iz sveta fizike i astronomije
Opširnije: Ajnštajnova najveća greška i druge priče
Write comment (1 Comment) 
Možda grešimo kada život tražimo u sistemima koji liče na naš, sunčev: stenovite planete blizu matične zvezde, a gasoviti džinovi daleko. Sudeći po novim istraživanjima možda to nije jedino moguće i optimalno rešenje. Izlazi da bi obližnji binarni zvezdani sistem, Eta Kasiopeje (Eta Cassiopeiae), koji nema džinovske planete, mogao bi biti baš dobro mesto za za nastanjivi svet.
Opširnije: Dobro mesto za život i bez džinovskih planeta
Write comment (0 Comments) 
Stvarnost je daleko čudnija nego što nam se čini. Čak čudnija nego što možemo da zamislimo. Treba da budete naučnik, filozof ili umetnik da bi ste mogli samo da naslutite koliko je stvarnost čudna i neobična. U nedavnom razgovoru, fizičari Brajan Koks i Nil deGras Tajson zaronili su u neke od najneverovatnijih koncepata moderne nauke, otkrivajući da se univerzum ponaša na načine koji prkose logici.
Opširnije: Kosmičke istine menjaju pogled na stvarnost
Write comment (0 Comments)| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
