Astrofest Lp 2026!  9 - 11 oktobar 2026.

O IS PETNNICA 440 14’ 47” E 190 55’ 49” N N/V 280 m

<<<<<  P R O G R A M

Tri teme

Krater u blizini područja Sirenum Fossae (NASA)

Evo problema! Prof. Gajić poslao tri teme za predavanje i kaže: "Evo pa birajte"

1. O  planemosima, planetama koje to nisu!

Na predavanju će biti reči o planemosima, međuzvezdanim planetama lutalicama, koje ne orbitiraju oko matičnih zvezda, već se kreću kroz galaktički prostor. Biće obrazložene teorije o njihovom nastanku, kao i metode detekcije. Posebna pažnja biće posvećena njihovom razlikovanju od patuljastih zvezda, pre svega braon (smeđih) patuljaka, zvezda u “pokušaju”. Procene su da je broj lutajućih planeta u Mlečnom putu ogroman, reda veličine triliona. To je verovatno razlog da ih mnogi autori tretiraju kao MACHO objekte, kojima se pokušava da objasni tamna materija. Ukazaće se i na astrobiološki značaj lutajućih planeta.

Interesovanje naučnika za lutajuće planete  je intenzivirano u poslednjih nekoliko     godina, kada je moćni teleskop James Webb otkrio nekoliko stotina ovih objekata u oblasti Trapez u Orionovoj maglini. Posebno je intrigantno i, za sada, još uvek nedovoljno razjašnjeno, to što je nekoliko desetina tih tela tipa “blizanaca”, tj. dvojnih planete koje orbitiraju jedna oko druge, zajedno se krećući kroz Galaksiju.

2. O kosmičkim letećim Holanđanima ili o intergalaktičkim skitnicama

Na predavanju će se govoriti o lutajućim zvezdama, koje se nalaze u intergalaktičkom prostoru i  ne pripadaju ni jednoj galaksiji. Smatra se  da od svih zvezda u univerzumu, do 10% su međugalaktičke. S obzirom na udaljenost one se otežano detektuju, ali je to ipak moguće. Biće obrazložene metode za detekciju ovih zvezda, kao i mehanizmi njihovog nastanka. Govoriće se i o njihovom značaju za objašnjenje dinamičke evolucije galaksija, o njihovoj ulozi u mogućim razjašnjenjenjima nekih vrlo intrigantnih pitanja savremene fizike (difuzni sjaj intergalaktičke sredine i problem manjka barjonske materije u svemiru). Na predavanju će biti objašnjena i struktura zvezdanih i galaktičkih asocijacija.

3. Planeta opasnog življenja ili

da li ćemo moći da živimo na Marsu?  

Zbog egzistencijalnih rizika (astronomskih, geoloških i antropoloških) naša planeta polako prestaje da bude zlatokosa. To je jedan od značajnih razloga zbog kojih se razmišlja o distribuciji života van Zemlje, “backupu” biosfere, kolonizacijom Marsa. On se nalazi u habitacionoj zoni Sunca i u tom smislu je najpovoljnija planeta - kandidat za dugotrajni boravak ljudi van Zemlje. Međutim, to što je Mars  “najpovoljniji“, daleko je od toga da je  “pogodan za kolonizaciju“.

Uslovi na Marsu su suroviji od najsurovijih na Zemlji. Niska teža, odsustvo magnetosfere, jako razređena atmosfera sa otrovnim hemijskim sastavom, niske temperature, voda koja postoji samo u zaleđenom stanju ispod peščano-kamenite površine, zemljište koje je hemijski nepovoljno za uzgajanje bilo kakve hrane, prisustvo ubitačnih zračenja (e.m. i čestičnih) višestruko većih doza od letalnih za čoveka, čine da je Mars nenaseljiva planeta za ljudsku civilizaciju. 

Zbog svega pomenutog, zdravstveni problemi koji bi doveli do brzog umiranja ljudi, ali i tehničko-tehnološke komplikacije, vezane za izgradnju podzemnih habitata, dugo putovanje kroz bestežinski prostor, izgradnju raketnog goriva na samom Marsu, stvaranje kiseonične atmosfere, iskoristive vode, itd, praktično čine da je trajan boravak ljudi na Marsu u narednih nekoliko vekova ili čak hiljadu godina neostvariv. Sagledavanje realnih činjenica, što je i tema ovog predavanja, apsolutno negira optimističke najave o skorašnjoj kolonizaciji crvene planete, pretvarajući ih u futurističku propagandu, koja će možda i biti ostvarena, ali ne u tako bliskoj budućnosti. Snove o mogućnosti života savremenih ljudi na ovoj planeti razbija inhibitorna fizika stvarnog Marsa, što je nepremostivi ili ekstremno teško rešivi problem dugotrajnog života čoveka na njemu.   

Šta treba znati o Draganu Gajiću?

  Piše AI  

Dragan Gajić

 

Prof. dr Dragan Gajić je istaknuti srpski fizičar, astrofizičar i redovni profesor u penziji na Departmanu za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Široj javnosti je veoma poznat kao strastveni popularizator nauke, predsednik i jedan od osnivača Astronomskog društva „Alfa” iz Niša. 

Akademska i naučna karijera

• Obrazovanje: Diplomirao je fiziku na Filozofskom fakultetu u Nišu (1979), a magistrirao i doktorirao na Fizičkom fakultetu u Beogradu iz oblasti teorijske fizike plazme. 
• Pedagoški rad: Tokom profesorske karijere predavao je Teorijsku mehaniku i Astrofiziku na Departmanu za fiziku, Osnove astrofizike sa astrobiologijom na biologiji, kao i Astronomiju na Departmanu za geografiju PMF-a u Nišu.
• Knjige i udžbenici: Autor je i koautor zapaženih stručnih dela, među kojima se izdvajaju udžbenik „Fizika Sunca” (za koji je dobio nagradu „Inicijal” na Niškom sajmu knjiga 2005. godine), monografija „Udarni talasi u Kosmosu” i „Zbirka zadataka iz teorijske mehanike”. 

Popularizacija nauke i javni rad

Profesor Gajić važi za jednog od najaktivnijih boraca protiv pseudonauke u Srbiji. Kroz stotine javnih predavanja, tribina i medijskih nastupa (poput emisija na RTS-u i lokalnim televizijama) približio je svemirske fenomene, astrobiologiju i pitanje klimatskih promena običnim građanima. Njegova predavanja često se bave razbijanjem mitova o teorijama zavere, smaku sveta i astrološkim obmanama. 

 

 *****